ВЕСТИ

У Новом Саду одржана прва трибина посвећена теми уписа имовине и имовинским правима Срба у Федерацији БиХ

У организацији Удружења Српски крајеви и у сарадњи са Одбором за заштиту права Срба у Федерацији БиХ,  у Новом Саду је одржана прва у низу трибина посвећена теми уписа имовине и имовинским правима Срба у Федерацији БиХ.

На трибини су говорили Милимир Вујадиновић, народни посланик, заменик председника Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне скупштине Републике Србије, Душко Ћутило, директор Фонда за избегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону АП Војводине,  Николина Милатовић Поповић, в.д. помоћника директора Управе за сарадњу са Србима у региону Министарства спољних послова Републике Србије, Бојана Шпикић из Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије, Ђорђе Радановић, председник Одбора за заштиту права Срба из Федерације БиХ и координатор рада канцеларија испред Владе Републике Српске, Славиша Рујевић, председник Удружења Српски крајеви.

Одржавање јавних трибина представља део двогодишњег заједничког деловања институција Републике Србије и Републике Српске на плану подизања видљивости значаја заштите имовинских права и са њима повезаних стварних права Срба пореклом из ФБиХ који се данас налазе у Републици Србији, али и широм света у расејању. Трибине у Републици Србији су намењене директно заинтересованим корисницима бесплатне правне помоћи у области заштите имовинских и стварних права и одржавају се под подршком Фонда за избегла, расељена лица и сарадњу са Србима у региону, а уз сарадњу са Комесаријатом за избеглице и миграције Републике Србије и Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова.

Више о томе прочитајте на https://www.dijaspora.gov.rs/u-novom-sadu-odrzana-prva-tribina-posvecena-temi-upisa-imovine-i-imovinskim-pravima-srba-u-federaciji-bih/

У Новом Саду отворена канцеларија за правну помоћ Србима расељеним са територије Федерације БиХ

Пре три недеље је и у Новом Саду отворена канцеларија за бесплатну правну помоћ Србима расељеним са територије Федерације Босне и Херцеговине чији је циљ помоћ раељеним Србима у остваривању имовинских и других права. Више о томе погледајте у прилогу Радио-телевизије Војводине.

Србима у Федерацији БиХ одузета права

– Срби избјегли из ФБиХ су људи који су остали ни на чему – не могу да врате земљу, куће су им срушене и попаљене, на гробља не могу да оду јер их нападају локални муслимани – рекао је Радановић Срни поводом Свјетског дана избјеглица.
Он је подсјетио да Анекс седам Дејтонског мировног споразума предвиђа да сваком лицу које је имало имовину у БиХ она мора бити обновљена или да му буде надокнађена штета, те истакао да је Бошњацима у Српској то успјело, али да Срби тешко остварују своја права у ФБиХ.
Радановић је истакао да су Срби избјегли са подручја ФБиХ, поред крајишких, прогнаних из Хрватске, највећи страдалници ратова на територији бивше Југославије. Указао је да су Срби у ФБиХ суочени са отимањем земље путем такозване хармонизације земљишњих књига која се у ФБиХ врши тако да само објављују позив у Службеном гласнику, без да лично позову лице или пошаљу позив поштом.
Предсједник Одбора за заштиту права Срба Ђорђе Радановић изјавио је Срни да Срби избјегли из Федерације БиХ и 27 година након завршетка рата у БиХ тешко остварују своја права у том ентитету, а сада су суочени и са отимањем имовине путем такозване хармонизације земљишних књига.
– Срби избјегли из ФБиХ су људи који су остали ни на чему – не могу да врате земљу, куће су им срушене и попаљене, на гробља не могу да оду јер их нападају локални муслимани – рекао је Радановић Срни поводом Свјетског дана избјеглица.
Он је подсјетио да Анекс седам Дејтонског мировног споразума предвиђа да сваком лицу које је имало имовину у БиХ она мора бити обновљена или да му буде надокнађена штета, те истакао да је Бошњацима у Српској то успјело, али да Срби тешко остварују своја права у ФБиХ.
Радановић је истакао да су Срби избјегли са подручја ФБиХ, поред крајишких, прогнаних из Хрватске, највећи страдалници ратова на територији бивше Југославије.
Он је указао да су Срби у ФБиХ суочени са отимањем земље путем такозване хармонизације земљишњих књига која се у ФБиХ врши тако да само објављују позив у Службеном гласнику, без да лично позову лице или пошаљу позив поштом.
– У ФБиХ је општи наратив да су Срби агресори, па тако и оне који су одатле избјегли и дођу да остваре неко своје право пред органом власти, службеници гледају као агресоре – рекао је Радановић.
Он је навео да у ФБиХ постоје 163 насеља која су 1991. године била чисто српска, а која су потпуно срушена до те мјере да камен на камену није остао.
– Имамо цркве које ни дан-данас нису обновљене, попут оне у селу Врело, поред Цазина. Имамо сјечу шуме која је у власништву Срба, а да полиција не реагује. Ту су и убиства – прије неколико дана је код Високог убијена Српкиња, очигледно из вјерских и националних мотива – рекао је Радановић.
Он је напоменуо да су ту и стална застрашивања Срба, као и сутације да бивају нападнути или истучени на путу, паљење кућа, као што је био случај лани у Бусовачи.
– Суочени смо са рушењем гробља, споменика. Евидентирани су и напади на објекте СПЦ, нарочито на подручју Сарајевског кантона. Имали смо и нападе на Србе током обиљежавања православних празника, од којих и онај током прославе Илиндана у Пожарници код Тузле, када је локални муслиман пуцао у ваздух и побјегао – навео је Радановић.
Радановић је подсјетио да су на територији ФБиХ живјеле 542.000 Срба прије рата, по попису из 2013. године 56.550, а у овој години их, каже, нема више од 40.000. Навео је да Одбор за заштиту права Срба пружа правну помоћ Србима да поднесу захтјев за обнову куће, за надокнаду штете за објекте и имовину страдалу у рату деведесетих, за захтјев за издавање докумената из матичне књиге рођених или умрлих.
– Ту смо да помогнемо да поднесу захтјеве федералним органима за своја статусна права – појаснио је Радановић.
Он је рекао да Одбор, највише, пружа подршку Србима у поступку успоставе и замјене земљишних књига.
– То је сада најопасније – јер покушавају да нам сада узму земљу коју су наши ђедови куповали, да буде у српској породици. У ФБиХ покушавају да кроз процедуре, федералну Геодетску управу и општинске судове да све оно што је било српско, на неки начин доведу у власништво општине, кантона, ФБиХ или неког јавног предузећа, напримјер шумског газдинства, ако је ријеч о шуми, само да не буде српско – навео је Радановић.
Он је напоменуо да је на подручју Републике Српске данас обновљено све што је током рата страдало, од кућа, преко помоћних објеката, водовода, до путева.
– Тамо гђе никада није било асфалта путеви су асфалтирани. Сви Бошњаци у Републици Српској имају оно што 1990. нису могли да сањају да ће имати – све услове за живот, који подразумијевају максимално уређену инфраструктуру и обновљене и вјерски и индивидуални објекте – напоменуо је Радановић.