15. Конференција српских националних организација из земаља региона
У месту Бањска на Косову и Метохији у времену од 24. до 26. марта о.г., поводом 24.годишњице Нато агресије на СРЈ, одржана је 15. Конференцијa српских националних организација из земаља региона. На скупштини су били представници из земаља региона: Румуније, Мађарске, Словеније, Хрватске, Републике Српске, Федерације Босне и Херцеговине, Македоније, Црне Горе, а најављено је и учешће Албаније.
Председник Управног одбора Конференције др Момчило Вуксановић упознао је са планом рада Конференције, а у име домаћина присутне је поздравио Момчило Гвоздић, председник локалне самоуправе. Он је истакао да општина Звечан са Српски националним савјетом Црне Горе има дугу историју заједничке сарадње и да се нада да ће убудуће то бити случај и са осталим кровним организацијама српског народа у земљама региона.
Момчило Вуксановић је истакао да је Конференција симболично организована у Бањској на Косову и Метохији, како би српском народу са ових простора пружили подршку у чувању својих националних интереса.
Присутнима се испред Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону обратио савјетник директора за регион Ђорђе Алексић. Поздравио је одлуку организатора да се Конференција одржи на Косову и Метохији. Нагласио је да смо ми један народ одакле год долазимо. ,,Оно што постоји овде, на Косову и Метохији, не постоји нигде у свету. Толико сакралних објеката, та енергија, духовност која кроз векове долази до нас. Наши преци, наши свеци су дали све што су имали да би то оставили нама.”
Учешће у расправи узела је и представница Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ, истакла је да је положај Срба у ФБиХ у 2022.години додатно погоршан како са аспекта безбедности тако и са аспекта имовинских права, а њихов број, према проценама, смањен на само 36 000.
Учесници Конференције посетили су и Манастире Бањска, задужбину српског краља Милутина и манастир Соколицу на територији општине Звечан, као споменик културе изузетног значаја. У Косовској Митровици учесници конференције посјетили су храм Светог Димитрија, а код споменика ,,Бели анђео” запалили свеће и одали пошту страдалим у НАТО агресији.
На крају Конференције учесници су усвојили Проглас:
Да не прихватају колонизацију српских историјских простора, која се очигледно жели постићи признањем и успостављањем нове албанске државе на вјековном простору српског народа;
Српски народ из региона залаже се за праведно и трајно решење конфликта на Косову и Метохији, у преговорима Србије са Европском унијом и Сједињеним америчким државама, у складу са међународним правом и резолуцијом Савјета безбједности УН 1244;
Српски народ из региона пружа безрезервну подршку државним институцијама да у оквиру Устава Републике Србије обезбиједи аутономију и пуну равноправност својим грађанима на Косову и Метохији;
Срби из региона спремни су на сваки вид одрицања и помоћи српском народу на Косову и Метохији ради постизања праведног решења гарантованог Уставом Републике Србије и међународним правом;
Српски народ из региона инсистира код институција Републике Србије да се изнађу законска решења која ће омогућавати иста права српском народу из региона као и свим другим грађанима Републике Србије.
Српске светиње у ФБиХ поново на удару
-Скрнављење Саборног храма Вазнесења Господњег у Стоцу представља континуиран напад на српске православне објекте, а самим тим и на слободу изражавања вјероисповести православног становништва на територији ФБиХ – изјавио за Срну предсједник Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ Ђорђе Радановић.
Радановић је истакао да су се према евиденцији овог одбора, у прошлој години, закључно са новембром, догодила 62 напада на гробља и црквене објекте, али доста тога није пријављено.
-Сматрам да није ријеч о спорадичним нападима, већ да то има елементе организованих активности против праволсавног становништва и цркве, те да се крши Уставом загарантовано право на слободу и изражавања вјероисповести – додао је он.
Истичући да је православна црква симбол мјеста гдје се слободно испољава вјера, Радановић је нагласио да се нападима на православне објекте шаље порука вјерујућем становништву да ту није сигурно.
Подсјетио је да је прошле године више пута оскрнављена црква у близини мигрантског кампа Липа поред Бихаћа, затим у Благају поред Илиџе, а више пута су непозната лица пријетила и улазила у двориште српске православне цркве у Бугојну.
-Прошле године смо имали стравичан напад на Српску православну цркву у Мостару када су уништени каблови за расвјету и црквено звоно. Имамо више напада н амале православне капеле које се налазе поред гробаља. један од примјера је уништавање православне капеле поред села Босна у општини Какањ-рекао је Радановић.
Он сматра да се више напада догодило него што је евидентирао Одбор за заштиту права Срба у Федерацији БиХ.
-Ми смо имали прошле године рушење шест православних споменика на подручју општине Кључ, али су честе појаве да се руши један или два споменика, па се то утврди тек након двије или три године јер потомци нису пријавили-навео је Радановић.
Он је истакао да ба тај начин српско православно становништво на територији ФБИХ покушава да прође лакше јер, када пријаве извршење кривичног дјела, покреће се поступак у којем морају да дају изјаву у полицији и да се задржавају, а они су обично дошли ту да прислуже свијеће својим најближима.
-Они не пријављују полицији штету него само изврше замјену споменика-напоменуо је Радановић.
Непознати починилац оскрнавио је Саборни храм Вазнесења Господњег у Стоцу, на којем је покушао да развали врата, изјавио је Срни раније свештеник Дејан Грчић, додајући да је ово ружна порука за Србе у овом граду да њихова имовина није сигурна.
Свештеник Грчић први је затекао овај призор и о свему обавијестио полицију која је обавила увиђај.
Заштита имовинских и стварних права Срба у Федерацији БиХ
У канцеларији Владе Републике Српске у четвртак је одржан састанак представника Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ с представницима српских организација и удружења у Брчко Дистрикту. Састанку су били присутни представници организација Конзервативни клуб Брчко, удружења Крајишника Брчко и удружења сарајевских Срба у Брчком, саопштено је из Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ.
Тема састанка била је заштита имовинских и стварних права Срба у Федерацији БиХ, остваривање права на обнову електричне мреже за српска села у Федерацији, поправка путева, обнова кућа и друге комуналне инфраструктуре. Констатовано је како је највише Срба у Брчком избјегло и расељено из општина Јајце, Доњи Вакуф, Бугојно, Илијаш, а има и значајан број Срба из Херцеговине који су нови дом пронашли у Брчком. – Договорено је да се у насељима Гредице Илићка и Грбавица у Брчко дистрикту организују јавне трибине с грађанима који имају имовинска права у Федерацији БиХ, да се народу приближи поступак хармонизације грунтовнице и катастра у Федерацији БиХ – изјавио је Ђорђе Радановић из Одбора за заштиту права Срба. У вези обнове комуналне инфраструктуре највише пажње је посвећено обнови електро мреже за насеља Брванци и Крезлук, а за обнову друге инфраструктуре за села Бравнице и Винац, све општина Јајце, додаје се у саопштењу. У Брчком је 1991. године живјело 18.128 Срба, а по посљедњем попису из 2013. године, живи њих 28.884. Око 10.500 Срба који данас живе у Брчко дистрикту, а избјегли су из Федерације, и даље има имовину (њиве, шуме, воћњаке, пашњаке и др.) у Федерацији БиХ, навео је Радановић.
Рад канцеларије Одбора за заштиту права Срба је подржан од стране Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Србије. Ова подршка обезбеђује бесплатну правну помоћ расељеним Србима у процесу заштите њихових имовинских и других права.
У Новом Саду одржана прва трибина посвећена теми уписа имовине и имовинским правима Срба у Федерацији БиХ
У организацији Удружења Српски крајеви и у сарадњи са Одбором за заштиту права Срба у Федерацији БиХ, у Новом Саду је одржана прва у низу трибина посвећена теми уписа имовине и имовинским правима Срба у Федерацији БиХ.
На трибини су говорили Милимир Вујадиновић, народни посланик, заменик председника Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне скупштине Републике Србије, Душко Ћутило, директор Фонда за избегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону АП Војводине, Николина Милатовић Поповић, в.д. помоћника директора Управе за сарадњу са Србима у региону Министарства спољних послова Републике Србије, Бојана Шпикић из Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије, Ђорђе Радановић, председник Одбора за заштиту права Срба из Федерације БиХ и координатор рада канцеларија испред Владе Републике Српске, Славиша Рујевић, председник Удружења Српски крајеви.
Одржавање јавних трибина представља део двогодишњег заједничког деловања институција Републике Србије и Републике Српске на плану подизања видљивости значаја заштите имовинских права и са њима повезаних стварних права Срба пореклом из ФБиХ који се данас налазе у Републици Србији, али и широм света у расејању. Трибине у Републици Србији су намењене директно заинтересованим корисницима бесплатне правне помоћи у области заштите имовинских и стварних права и одржавају се под подршком Фонда за избегла, расељена лица и сарадњу са Србима у региону, а уз сарадњу са Комесаријатом за избеглице и миграције Републике Србије и Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова.
Више о томе прочитајте на https://www.dijaspora.gov.rs/u-novom-sadu-odrzana-prva-tribina-posvecena-temi-upisa-imovine-i-imovinskim-pravima-srba-u-federaciji-bih/
У Новом Саду отворена канцеларија за правну помоћ Србима расељеним са територије Федерације БиХ
Пре три недеље је и у Новом Саду отворена канцеларија за бесплатну правну помоћ Србима расељеним са територије Федерације Босне и Херцеговине чији је циљ помоћ раељеним Србима у остваривању имовинских и других права. Више о томе погледајте у прилогу Радио-телевизије Војводине.
Србима у Федерацији БиХ одузета права
– Срби избјегли из ФБиХ су људи који су остали ни на чему – не могу да врате земљу, куће су им срушене и попаљене, на гробља не могу да оду јер их нападају локални муслимани – рекао је Радановић Срни поводом Свјетског дана избјеглица.
Он је подсјетио да Анекс седам Дејтонског мировног споразума предвиђа да сваком лицу које је имало имовину у БиХ она мора бити обновљена или да му буде надокнађена штета, те истакао да је Бошњацима у Српској то успјело, али да Срби тешко остварују своја права у ФБиХ.
Радановић је истакао да су Срби избјегли са подручја ФБиХ, поред крајишких, прогнаних из Хрватске, највећи страдалници ратова на територији бивше Југославије. Указао је да су Срби у ФБиХ суочени са отимањем земље путем такозване хармонизације земљишњих књига која се у ФБиХ врши тако да само објављују позив у Службеном гласнику, без да лично позову лице или пошаљу позив поштом.
Предсједник Одбора за заштиту права Срба Ђорђе Радановић изјавио је Срни да Срби избјегли из Федерације БиХ и 27 година након завршетка рата у БиХ тешко остварују своја права у том ентитету, а сада су суочени и са отимањем имовине путем такозване хармонизације земљишних књига.
– Срби избјегли из ФБиХ су људи који су остали ни на чему – не могу да врате земљу, куће су им срушене и попаљене, на гробља не могу да оду јер их нападају локални муслимани – рекао је Радановић Срни поводом Свјетског дана избјеглица.
Он је подсјетио да Анекс седам Дејтонског мировног споразума предвиђа да сваком лицу које је имало имовину у БиХ она мора бити обновљена или да му буде надокнађена штета, те истакао да је Бошњацима у Српској то успјело, али да Срби тешко остварују своја права у ФБиХ.
Радановић је истакао да су Срби избјегли са подручја ФБиХ, поред крајишких, прогнаних из Хрватске, највећи страдалници ратова на територији бивше Југославије.
Он је указао да су Срби у ФБиХ суочени са отимањем земље путем такозване хармонизације земљишњих књига која се у ФБиХ врши тако да само објављују позив у Службеном гласнику, без да лично позову лице или пошаљу позив поштом.
– У ФБиХ је општи наратив да су Срби агресори, па тако и оне који су одатле избјегли и дођу да остваре неко своје право пред органом власти, службеници гледају као агресоре – рекао је Радановић.
Он је навео да у ФБиХ постоје 163 насеља која су 1991. године била чисто српска, а која су потпуно срушена до те мјере да камен на камену није остао.
– Имамо цркве које ни дан-данас нису обновљене, попут оне у селу Врело, поред Цазина. Имамо сјечу шуме која је у власништву Срба, а да полиција не реагује. Ту су и убиства – прије неколико дана је код Високог убијена Српкиња, очигледно из вјерских и националних мотива – рекао је Радановић.
Он је напоменуо да су ту и стална застрашивања Срба, као и сутације да бивају нападнути или истучени на путу, паљење кућа, као што је био случај лани у Бусовачи.
– Суочени смо са рушењем гробља, споменика. Евидентирани су и напади на објекте СПЦ, нарочито на подручју Сарајевског кантона. Имали смо и нападе на Србе током обиљежавања православних празника, од којих и онај током прославе Илиндана у Пожарници код Тузле, када је локални муслиман пуцао у ваздух и побјегао – навео је Радановић.
Радановић је подсјетио да су на територији ФБиХ живјеле 542.000 Срба прије рата, по попису из 2013. године 56.550, а у овој години их, каже, нема више од 40.000. Навео је да Одбор за заштиту права Срба пружа правну помоћ Србима да поднесу захтјев за обнову куће, за надокнаду штете за објекте и имовину страдалу у рату деведесетих, за захтјев за издавање докумената из матичне књиге рођених или умрлих.
– Ту смо да помогнемо да поднесу захтјеве федералним органима за своја статусна права – појаснио је Радановић.
Он је рекао да Одбор, највише, пружа подршку Србима у поступку успоставе и замјене земљишних књига.
– То је сада најопасније – јер покушавају да нам сада узму земљу коју су наши ђедови куповали, да буде у српској породици. У ФБиХ покушавају да кроз процедуре, федералну Геодетску управу и општинске судове да све оно што је било српско, на неки начин доведу у власништво општине, кантона, ФБиХ или неког јавног предузећа, напримјер шумског газдинства, ако је ријеч о шуми, само да не буде српско – навео је Радановић.
Он је напоменуо да је на подручју Републике Српске данас обновљено све што је током рата страдало, од кућа, преко помоћних објеката, водовода, до путева.
– Тамо гђе никада није било асфалта путеви су асфалтирани. Сви Бошњаци у Републици Српској имају оно што 1990. нису могли да сањају да ће имати – све услове за живот, који подразумијевају максимално уређену инфраструктуру и обновљене и вјерски и индивидуални објекте – напоменуо је Радановић.